Prvi sajt humora i satire u Crnoj Gori -
postavljen 07. 09. 2012. godine

Нова књига… нова књига… нова књига…
Мирослав Средановић
РЕНЕСАНСА БЕЗ ХУМАНИЗМА

афоризми

Београд, 2017

П Р И К А З

Miroslav Sredanović - Renesansa bez humanizma

Мирослав Средановић
РЕНЕСАНСА БЕЗ ХУМАНИЗМА

Издавач:
„Everest Media“, Нови Београд
Народних хероја 32/16
Поштански фах 19
www.everest.rs

Уредник: Игор Браца Дамњановић ДИБ

Рецензент: Александар Чотрић

Карикатуре: проф. др Шпиро Радуловић

Корице: проф. др Шпиро Радуловић

Припрема за штампу: Бобан Кнежевић

Штампа и повез: „ДУНАВ штампарија“, Београд

Тираж: 300 примерака

ISBN 978-86-7756-075-1

КРУНА ДИЈАМАНТСКОГ СЈАЈА

Руски писац Леонид Крајнов-Ритов аутор је афоризма: «Новинар пише за све. Прозаиста за многе. Песник за малобројне. Афористичар за изабране.»

Мирослав Средановић је афористар који пише за изабране љубитеље лепо обликованих, духовитих, поучних и критичких мисли. Он је уметник који озбиљно приступа писању хумора и сатире. Одлике његовог стваралаштва су господство, интелектуализам, одмереност, критичност и мисаоност. За њега се може рећи да је један од најбољих ученика афористичарског «лецеја», односно да је настављач правца у овом жанру чији је родоначелник велики Пољак Станислав Јежи Лец.

Средановић из књиге у књигу показује ауторску храброст, уметничку доследност и тематску разноврсност. Афоризми Мирослава Средановића у збирци Ренесанса без хуманизма су енигматски, вишеслојни, отрежњујући, лековити, универзални, пророчки, пажљиво избрушени, с неочекиваним обртом и снажном поентом.

Аутор ове књиге је обухватио широк дијапазон тема, а у свакој је на домаћем терену. Попут истинског ерудите, о свакој теми пише тако суверено да демонстрира леп стил, богатство израза, успелост уметничких форми и оригиналност хуморних разрешења. То потврђују афоризми: „Власт није ограничена. Наша власт је тоталитарна.“; „Политичари знају да народ не верује њиховим ситним обманама. Зато нас обасипају крупним лажима.“

Када говори о српским темама Средановић чини то на универзалан начин, а када говори о светским проблемима, у њима се препознаје и наша земља. („Политичари нису у сукобу интереса. Могу истовремено да буду страни послушници и наши господари.“). Историјске реминисценције у Средановићевим афоризмима имају уплив на садашње догађаје, као што и садашњост утиче на перцпецију прошлости. („Не желимо да се враћамо назад. Да не кваримо слику наше славне прошлости.“) („Гаврила Принципа су прогласили за терористу. Што је дуже мртав, то је већи терориста.“)

Наш аутор се изражава концизно и сублимисано. «Афоризам је роман у једној реченици», поручивао је словеначки афористичар Жарко Петан. У Средановићевим реченицама су есенцијалне поруке заогрнуте у ауру духовитости, што илуструје афоризам: «И министри присуствују конференцијама за штампу свога премијера. Да би чули шта је влада одлучила.“

Средановићев уметнички кредо је у складу с поруком руског аутора Бориса Крутијера: „Ако имаш шта да кажеш, пиши афоризме, ако немаш, пиши романе!“

Током година афористичарског стваралаштва Мирослав Средановић је изградио свој особени стил, оригиналну поетику и угао посматрања на личности, појаве, процесе, догађаје и епоху. У свакој његовој сатиричној опсервацији проткана је и лирска нота. Одликује га строгост у селектовању афоризама, јер је добро свестан да све што нису афоризми, то су опште фразе.

Аутор је у овој књизи понудио додатни квалитет, јер је афоризме сврстао и структурисао тематски. На тај начин књига афоризама може да се чита као збирка прича или краћи роман. То је потврда његове посвећености уметничком делању, доказ инвентивности и креативности, као и суштинског разумевања духа афористике.

Као доказ тематских преплитања и уочавањa аутора колико је политика продрла у све сфере живота и постала живот сами, показују ови афоризми: „Секс и гласање обављамо тајно. И једно и друго су стидне радње.“; „Тајкун ће и даље управљати спортским клубом. Уколико му то затворске обавезе буду дозволиле.“

Средановић је један од најуспешнијих домаћих афористичара у коришћењу елемената црног хумора. Претворити нешто што је по својој дефиницији тужно, разочаравајуће и депресивно – у хуморно, забавно и весело, вештина је коју поседују само ретки. Средановић има управо тај дар, који демонстрира и овим афоризмима: „Србе су припремали да буду спелеолози. У ратовима су их бацали у јаме.“ „Пензионерима би било боље да умиру у садашњој беди. Кад дође боље сутра, биће им жао.“; „Политичари су наши гробари. Одређују ко ће бити сахрањен у Алеји заслужних грађана.“)

Мирослав Средановић је препознатљив, афирмисан и поштован сатиричар. Он је писац овог времена који пише за сва времена. Својим „севчицама“ разгони мрак и отвара очи онима који га читају. Његов идеал је да живи и пише – усправно и исправно. Не води га принцип да спасе само своју душу, већ и душу свога народа. Један је од првака афористичке мисли који стоји иза сваке своје речи. Из године у годину добија све већи број награда и признања за афоризме и приче на најпрестижнијим фестивалима хумора и сатире у Србији и земљама региона. Заступљен је у антологијама, панорамама и зборницима. Превођен је на стране језике и објављиван је на страницама домаћих и страних новина и часописа. О њему афирмативно пишу најцењенија пера српске сатире. То је потврда високог квалитета његовог дела, а најбоље од најбољег из тог опуса налази се међу корицама његових ауторских збирки, укључујући и књигу Ренесанса без хуманизма.

Пред нама је најзрелија и најуспешнија књига овог аутора која представља круну његовог стваралаштва. У тој круни има мисли дијамантског сјаја и трајности. Истраживачи, критичари, уредници, љубитељи и приређивачи у њој ће сигурно пронаћи антологијске афоризме непролазне вредности и значаја.

Александар Чотрић

АУТОР О СЕБИ И ДРУГИМА

Miroslav Sredanović

Проплакао је 26.10.1936. на Вучији, Требиње. После се више није рађао. Да не узнемирава својим плачем. Живео је у нашим краљевинама и републикама, те у страним демократијама. И све их је горко искусио.

Био је дипломата у двема Југославијама. И обе су пропале.

Пише сатиру. И кратке приче. По мери своје памети.

Објављено му је шест књига афоризама. Нема капиталних, али има џепних издања.

Боље га разумеју на страни, него код куће.

За афоризме је награђиван у Македонији (Делчево) и Босни и Херцеговини (Мркоњић Град), а за кратку причу у Црној Гори („Вуко Безаревић“, Пљевља) и Србији (Раковица). Објављена му је прича и у Либану. Разумеју Арапи наша ратна страданија.

За његово писање су, рецензенти, заложили свој књижевни ауторитет: Милован Вржина, проф. др Радомир Животић, проф. др Ратко Божовић, Милован Витезовић и Александар Чотрић.

Књиге, и поједине афоризме, су му лепотом карикатура, украшавали: Ранко Гузина („Вечерње новости“), Новица Коцић („Политика“), Гане Милановић („Ошишани јеж“), Шпиро Радуловић, Мирјана Васиљ, Слободан Срдић, Миро Георгијевски и Лазо Средановић.

Издавачи књига су му били: „Дерета“, Београд; „Завод за уџбенике“, Источно Сарајево; „Алма“, Београд и „Еверест медиа“, Београд.

Примљен је у Удружење књижевника Србије на предлог бољих писаца од њега.

Члан је Београдског афористичарског круга, који му је омогућио наступе на „Коларцу“, „Кући Ђуре Јакшића“ и другде, где афоризам није само страна, већ и српска реч.

Афоризме му, на одговорност читалаца, објављују: „Политика“, „Вечерње новости“, „Ошишани јеж“, електронски часописи „Етна“, „Носорог“, „Шипак“ и др.

Заступљен је у више зборника српског афоризма. Чак га ни пријатељи нису изоставили.

Наставља да ствара и још је далеко од сабраних дела.

Члан је Библиотеке града Београда и Удружења пензионера Министарства иностраних послова, где није примљен по конкурсу. Није биран ни у Кућни савет. Нису се сложили страни посматрачи.

Живи у Београду, с погледом и на друге светове.

ИЗБОР АФОРИЗАМА:

Карикатуристи цртају политичаре без речи.
Не могу свашта да им стављају у уста.

Демократске промене су уведене неприметно.
Да се народ не узнемирава.

Нема више партизана и четника.
Иза њих су остале само чауре.

Народ се жали да је гладан.
Ко му је крив што не гута толике лажи.

Сиромашни пензионери су постали дегустатори.
На пијацама пробају да ли је зрело труло воће.

Српска шљивовица је постала светски бренд.
Цео свет је због ње побрљавио.

Прво је задојен мајчиним млеком.
А онда се пропио.

Узалуд имамо стари и нови календар.
Ми увек радимо по своме.

И сиромашни и богати крију плате.
Због стида.

Диктатор се брани да није толики моћник.
Сведок му је његова жена.

Свет нам даје вербалне донације.
Одваја од својих уста.

Косово је мултиетничко.
На њему има чак и заосталих Срба.

Срби и Албанци воде преговоре о Косову.
На језику великих сила.

Србија није чланица Европске уније.
То се видело чак и из бомбардера.

У Европи је избеглице дочекала бодљикава жица.
Да се осећају као код своје куће.

Човек лако почини личну грешку.
У контакту с људима.

Репрезентативац је играо повређен.
Болело га је уво.

Тесла и Пупин су криви што нам свет не верује.
Много су ови наши научници измишљали.

Уз хумор објављује и своју фотографију.
Да би народ имао чему да се смеје.

Није више врхунски интелектуалац.
Истекао му је мандат.

Скратио је језик.
Пише афоризме.

Мислио је да је написао непоновљив афоризам.
Плагијатор га је демантовао.

Лако је бити Србин у туђини.
Нико не зна како је бити Србин у Србији.

Грађани не могу да забораве пропале режиме.
На њих их подсећа садашња власт.

Можемо се бранити од агресора
и са Истока и са Запада.
Имамо двоцевке.

Не стојимо у месту.
Стално смо на путу без повратка.

Стока је распуштена.
Људи су сатерани у националне торове.

Наша војска обогаћује музеје.
Поклања им своје савремено наоружање.

Моћник жели божански положај на земљи.
Небо препушта Богу.

Није свака крађа кривично дело.
Крађа гласова је изборни резултат.

Властима верујемо.
Чак и када нам најављују поскупљења.

Ноћна разбојништва ће бити расветљена.
Када нам сване.

Држава је грађанима оставила одрешене руке.
Да би могли да јој аплаудирају.

Трговци људским органима
ће одговарати тржишној инспекцији.
Због неиздавања фискалних рачуна.

Шеици нам подижу градове.
Знају они како се култивише пустиња.

Млади претерују са сексом.
Време је да се одмарају у браку.

Политичари просипају народу своју памет.
Не штеде ни задње мисли.

Народна скупштина доноси сложене одлуке.
Лако јој је кад има просту већину.

Палили су ратне пожаре.
Да би осветлили своје помрачене умове.

Политичари народу бацају прашину у очи.
Себе посипају пепелом.

Хомосексуалци су за равноправне односе.
Код њих нема недодирљивих.

Жене су технолошки заостале.
Још носе свој плод девет месеци.

Деци лажу да су их на свет донеле роде.
И онда, сиромашна деца траже
да и она живе на високој нози.

Гостопримљиви странац је увредио госта из Србије.
Пожелео му је да се осећа као код своје куће.

Власт би далеко догурала.
Али, народ јој стално заостаје.

На Балкану се не зна број жртава.
Не могу се на прсте избројати.

Код нас многи славе Празник рада.
Немају друга посла.

Незапослени грађани губе драгоцено време.
Узалуд траже посао.

Наше друштво свакоме даје подједнаке шансе.
Чак су се и властодршци обогатили.

Неки српски политичари не могу да се три пута љубе.
Изгубили су образ.

У свету влада голи интерес.
Ту нема лажног стида.

Има доказе да је стекао докторат.
Новчану уплатницу.

Приредио Вељко РАЈКОВИЋ

 
Iz malo(g) mozga  
 

Aforizam sedmice

Aforizam mjeseca

Aforizam godine